ав
11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
30. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
30. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
Коментари
Постави коментар