аи
2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
14. Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
ки ри ми си пи ри ми су ри си ја кја ра ма па та је ра ми ла пје су ка ра ми ла па ра ја ји му ра па ла ша три ја кја ра ма са па да ра ма фа ла пи ри ма је ру
2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
14. Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
ки ри ми си пи ри ми су ри си ја кја ра ма па та је ра ми ла пје су ка ра ми ла па ра ја ји му ра па ла ша три ја кја ра ма са па да ра ма фа ла пи ри ма је ру
Коментари
Постави коментар