Пређи на главни садржај

ан

ан

2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 

5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. 
8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. 

13. И би вече и би јутро, дан трећи. 
14. Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; 
16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. 
18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. 
19. И би вече и би јутро, дан четврти. 
23. И би вече и би јутро, дан пети. 
29. И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну. 

31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Коментари

Популарни постови са овог блога

уп

уп 24 19 2419 1. У почетку створи Бог небо и земљу.  Јов 38:4, Иса. 44:24, Иса. 45:18, Јован 1:1, Јован 1:3, Рим. 1:20, Кол. 1:16, Јевр. 1:10, Јевр. 11:3

мљ

мљ 1. У почетку створи Бог небо и зе мљ у. 2. А зе мљ а беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 10. И суво назва Бог зе мљ а, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. 11. Опет рече Бог: Нека пусти зе мљ а из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на зе мљ и. И би тако. 12. И пусти зе мљ а из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. 15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају зе мљ у. И би тако. 17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају зе мљ у. 20. Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад зе мљ е под свод небески. 22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на зе мљ и. 24. Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њих...